Go to content

Švedska &

Srbija

Pitanja i odgovori

Pročitajte najčešća pitanja i odgovore u vezi sa podnošenjem zahteva za vizu na internet stranici Zavoda za migracije.

1) Imam biometrijski pasoš izdat od strane policijske uprave u Srbiji ili Crnoj Gori. Šta treba da znam pre no što otputujem u Švedsku?

Pojam vizne liberalizacije podrazumeva boravak na teritoriji Šengena tokom ne više od 90 dana u periodu od 180 dana (šest meseci). Period od 180 dana se prilikom svakog sledećeg putovanja gleda unazad, odnosno od datuma sledećeg planiranog ulaska na Šengen teritoriju. Tih 90 dana se mogu koristiti tokom jednog ili više putovanja.

Od 19. decembra 2009. godine državljani Makedonije, Srbije i Crne Gore mogu da putuju u oblast Šengena bez vize, gde mogu provesti do 90 dana u šestomesečnom periodu, tačnije u periodu od 180 dana. Ukoliko ste već iskoristili određen broj dana u šestomesečnom periodu, ostatak dana koje možete provesti na Šengen teritoriji možete izračunati putem ovog linka.

Imajte na umu da ipak nemate automatsko pravo da stupite na Šengen teritoriju. Ulazak vam može biti uskraćen ukoliko svrha vaše posete nije u potpunosti jasna. Ovo je posebno važno tokom perioda zabrane ulaska u Švedsku uslovljene pandemijom. Na sajtu Švedske policijske uprave pogledajte da li uopšte možete ući u zemlju i pod kojim uslovima. Morate biti spremni da obrazložite nameru vašeg putovanja, a ako nemate nekoga ko vam garantuje smeštaj i hranu, morate biti u mogućnosti da dokažete da čak imate i dovoljno sredstava za boravak na teritoriji Šengena. U slučaju Švedske radi se o 370 kruna (oko 40 evra) dnevno. U drugim zemljama članicama propisane su druge sume.

Ako vam neko garantuje smeštaj i hranu, na primer rođaci ili prijatelji, bilo bi dobro da uz sebe imate pozivno pismo, koje obično popunjava osoba koja bi vas pozvala da podnostite zahtev za vizu. Ako u Švedsku putujete preko neke druge zemlje, bolje je da je pozivno pismo sastavljeno na engleskom jeziku.

Takozvano putno i zdravstveno osiguranje više nije obavezno ukoliko posedujete biometrijski pasoš. Ambasada ipak preporučuje da, zbog sopstvene sigurnosti, budete zdravstveno osigurani, i da polisa pokriva ceo period vašeg boravka na Šengen teritoriji.

Boravak duži od 90 dana u šestomesečnom periodu nije dozvoljen i može za posledicu imati zabranu povratka na teritoriju Šengena. Za duže boravke potrebna je viza, boravišna ili radna dozvola. Vizna liberalizacija odnosi se na građane koji imaju biometrijske pasoše. Molimo vas da za više informacija kontaktirate ambasadu koja predstavlja zemlju članicu koju nameravate da posetite.

Zemlje na koje se odnosi odluka o viznoj liberalizaciji za državljane Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Albanije i Bosne i Hercegovine su: Austrija, Belgija, Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Island, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Malta, Nemačka, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švajcarska i Švedska.

Za putovanja u Veliku Britaniju ili Irsku i dalje su potrebne vize jer ove zemlje nisu obuhvaćene Šengenskim sporazumom.

2) Deportovan/a sam iz Švedske. Da li mi je sada zabranjen povratak u tu zemlju?

Šengenski informacioni system (Schengen Information System – SIS), iliti takozvana “Crna Šengen lista”, je nacionalna baza podataka koju koriste evropske zemlje u cilju zaštite pojedinaca i imovine putem sakupljanja i distribucije informacija. Ova baza podataka koristi se u svrhe nacionalne bezbednosti, granične kontrole i sprovođenja zakona. Ukoliko sumnjate da se nalazite u SIS-u i da vam je zbog toga kretanje po zemljama Šengena ograničeno, morate se lično obratiti nadležnom organu zemlje koju nameravate da posetite. U Švedskoj ovu bazu podataka koriste Nacionalna policija, Uprava carine i Obalska straža, dok je Nacionalna policija nadležna za izdavanje informacija o zabranki povratka u oblast Šengena na lični zahtev.

Vama savetujemo da na e-mail adresu registrator.kansli@polisen.se  pošaljete kratko, potpisano, pismo, uz skeniranu kopiju pasoša, i zamolite švedske nadležne organe da provere da li se nalazite u ovoj bazi podataka. Najbolje je da pismo sastavite na engleskom ili švedskom jeziku.

Ukoliko imate zabranu povratka u Švedsku, trebalo bi da ste o tome već obavešteni, ili da, ukoliko sumnjate da imate zabranu – lično proverite informaciju prema gorenavedenom upustvu. Za proveru možete koristiti i poseban formular koji možete naći na sajtu Švedske policije: SIS – begära ut uppgifter | Polismyndigheten (polisen.se).

Ukoliko Vam je odluka o zabrani već uručena, treba da u određenom roku uložite pismenu žalbu Migracionom sudu u Švedskoj, na adresu koja je navedena u odluci – rok za žalbu je takođe naveden u istom dokumentu.

Ambasada Švedske ne raspolaže datim podacima, niti bi ih mogla elektronski ili telefonski deliti sa Vama iz razloga zaštite podataka o ličnosti.