Nova strategija Evropske komisije o proširenju na Zapadni Balkan iznova potvrđuje evropsku perspektivu svih zemalja Zapadnog Balkana i stvara platformu za snažnije delovanje u pravcu uključivanja u EU. Švedska pozdravlja strategiju, kao i fokus Bugarske kao predsedavajuće EU, na Zapadni Balkan, koji će biti tema Samita Zapadnog Balkana i EU u Sofiji u maju ove godine.
Budućnost regiona kao sastavnog dela EU je u interesu političke bezbednosti i ekonomskog interesa same Unije. Ipak, postizanje članstva u EU je u rukama zemalja Zapadnog Balkana. Veći značaj bi trebalo dati fundamenatalnim vrednostima kao što su demokratija, vladavina prava i ljudska prava.
Kako se navodi u strategiji, pridruživanje EU je stvar izbora, i zemljama Zapadnog Balkana vrata su otvorena. Politički lideri u svim zemljama bi, uz podršku građana, trebalo da realizuju neophodne reforme i predstave građanima svoje zemlje mogućnosti i izazove procesa proširenja EU. Bez široke podrške javnosti, neophodne reforme ne mogu biti održive.
Švedska će u ovom procesu ostati posvećeni partner, kako kroz političku podršku, tako i kroz našu razvojnu saradnju u okviru koje u Zapadni Balkan ulažemo oko 57 miliona evra godišnje. Za Srbiju, za 2018. godinu, Švedska je izdvojila 12 miliona evra za razvojnu saradnju, a ukupno, od 2001. godine, uloženo je oko 200 miliona evra.
Ostvariva perspektiva pridruživanja, koja se zasniva na principima kondicionalnosti je ključni pokretač demokratije, napretka i stabilnosti u zemljama Zapadnog Balkana. Nova strategija naglašava ovu perspektivu i unosi novi momenat u procesu proširenja.
Švedska ima nekoliko ideja kako se ovaj novi momenat može iskoristiti.
Najpre, akcenat bi pre trebalo staviti na reforme nego na broj otvorenih poglavlja. Zbog toga se zalažemo za preporuku Komisije da se sprovedu detaljnije procene vladavine prava u svim zemljama, uključujući uvođenje akcionih planova, čak i pre početka samih pregovora o pridruživanju.
Voleli bismo, zatim, da vidimo da se veća pažnja posveti rešavanju spornih bilateralnih pitanja između zemalja, pomirenju i jačanju regionalne saradnje. Trebalo bi razmotriti veći angažman u procesu pomirenja. Normalizacija odnosa između Prištine i Beograda je ključna za ceo region.
Treće, verujemo da EU i zemlje Zapadnog Balkana mogu pojačati saradnju u oblastima od zajedničkog interesa kao što su pravosuđe i umutrašnji poslovi, društveno-ekonomska pitanja, zaštita životne sredine, transport i energija. Ovo bi moglo da se učini kroz uključivanje i poziv zemljama Zapadnog Balkana da učestvuju u relevantnim strukturama EU.
